Упокојио се протојереј-ставрофор Драган Милинковић (1951-2023)

/in , , /by

Након краће болести 19. октобра 2023. године, у Господу се упокојио високопречасни протојереј-ставрофор Драган Милинковић. Прота Драган рођен је 22. маја 1951. године, у селу Брежђе код Мионице, од оца Миломира и мајке Јулке.
Основну школу завршио је у свом родном селу Брежђе, а по завршетку основне школе уписује Богословију Светог Саве у Београду коју завршава 1972. године. По завршеној богословији и одслуженог војкног рока оженио се Вером Трифуновић из Табановића. У честитом браку са супругом Вером изродили су два сина Александра и Владана.
У чин ђакона руколожен је 24. децембра 1973. године, а сутрадан 25. децембра у чин свештеника. И убрзо затим постављен је на парохију крчмарску у Колубарском намесништву. Дана 23. новембра 1989. године, прелази на парохију другу мионичку, а 1996. године прелази на прву мионичку парохију и бива постављен за старешину храма.
После разорног земљотреса који је погодио Мионицу и околину 30 септембра 1998. године, велике заслуге за санацију цркве припадају проти Драгану. У заслужену пензију одлази 2013. године.
Заупокојена Литургија служиће се 21.октобра 2023. године, у Храму Вазнесења Господњег у Мионици у 8 часова, а опело у 13 часова.
Бог да ти души опрости и вечан ти помен.

Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

/in , /by

Са великом тугом у срцу молимо се Спаситељу да у Царство небеско прими све Србе и Албанце пострадале 24. септембра, у Бањској на Косову. Изражавамо најдубље саучешће сродницима пострадалих и молимо се Пресветој Мајци Божјој да им пружи утеху.

Позивамо и верни народ да се моли Господу за све пострадале, како би Бог даровао мир свој свима, ради будућности и Срба и Албанаца на Косову и Метохији. Морамо знати једноставну јеванђелску истину да мир не можемо измолити од Бога само за себе него да се морамо молити и за мир са онима са којима живимо, са нашим суседима.
Са жаљењем, пак, констатујемо да многи из Приштине и из света, али, што је далеко трагичније, и из Београда, са различитих идеолошких полова, не бирајући средства, покушавају да Српску Православну Цркву прикажу као учесницу, чак и виновника, сукоба и трагичних догађаја. Циљ тих који по сваку цену желе да увуку Цркву у трагичне сукобе јесте да Српска Црква са својим верним народом нестане са Косова и Метохије.
Стога подсећамо на десетовековно непрекинуто присуство Епархије рашко-призренске на Косову и Метохији, а више од свега на то да је Српска Православна Црква, са свештенством, монаштвом и верним народом, ту опстајала у свим временима, у свим условима, упркос најстрашнијим гоњењима, страдању и мучеништву монахâ, свештеникâ и верникâ, и то искључиво због тога што су били православни Срби, верни крсту Христовом и Косовском завету.
Подсећамо и на то да се Српска Православна Црква увек залагала, као што се и сада залаже, да се неспоразуми на Косову и Метохији решавају мирно и дијалогом, у циљу мирног саживота Срба, Албанаца и свих других народа који на том подручју живе.
Дајемо пуну молитвену и сваку другу потребну подршку и потпору Епископу рашко-призренском г. Теодосију, браћи свештеницима, монасима и верницима.
Српска Православна Црква је, нарочито великим силама, много пута, указивала на крајње опасну политику власти у Приштини, чији је једини циљ потпуни изгон српског народа и стварање етнички само албанског Косова. У том циљу извршено је безброј напада на наше светиње, на наш народ, чак и на српску децу. Последњих месеци хапшени су људи, без икаквих доказа или на основу фабрикованих доказа, отимана је земља у поседу Срба, укратко, Косово и Метохија су данас бесудна земља, у којој нема ни слободе ни минимума нормалног живота за Србе.
Браћи и сестрама на Косову и Метохији упућујемо поруку безграничне љубави и очинске бриге. Српска Црква ће, где год да живи и пастирски делује, наставити да штедро помаже вас, свој многострадални, али непоколебиви, поносни народ на Косову и у Метохији желећи да вам у и овим тешким данима пружи утеху, топлину и наду.
Напослетку, истичемо да су за Српску Православну Цркву Косово и Метохија неодвојиви део државе Србије. Подржавамо и подстичемо наставак мирољубивог дијалога у циљу постизања мира и решавања животно важних питања за све који у Покрајини живе.
Извор: СПЦ.РС

Одржани двадесети Госпојински сусрети у Ваљеву

/in , /by

„Бити део Хаџи Рувим породице је, свакако, велики благослов и привилегија, изазов и част“, рекао је јереј Драган Станојевић, духовник Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим“, домаћина Госпојинских сусрета који су, јубиларни, двадесети пут, одржани у суботу, 16. септембра 2023. године, у МШ „Живорад Грбић“ у Ваљеву. Поред домаћина, наступили су: Мешовити хор Храма Светог Василија Острошког са Бежанијске косе, под управом диригента Катарине Божић; Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада и Омладински хор ЦЗНТК „Абрашевић“ из Ваљева под управом диригента Николине Нинић. Овом приликом додељене су и јубиларне награде трома члановима хора „Хаџи Рувим“, који су у његовом саставу од оснивања.
Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

Поклоничко путовање и летовање на Егини

/in , /by

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија, служба за поклоничка путовања Епархије ваљевске организовала је још једно путовање светињама Егине и Евије од 1. до 13. септембра 2023. године, замишљено као поклоњење бројним црквама и манастирима, али и као летовање. Четрдесетак поклоника на челу са свештеником Славком Обрадовићем понело је најлепше утиске и духовне дарове из великих светиња из прелепе сестринске земље.
При одласку на Егину, путници су свратили на Евију где су ноћили у манастиру Преподобног Давида, молитвено присуствовали богослужењима, али и поклонили се моштима Светог Јована Руса у манастиру посвећеном њему. Потом су девет ноћи провели на Егини, осам у смештају у Агиа Марини и једну у манастиру Светог Нектарија Чудотворца. Током боравка на овом острву, поклоници су обишли још и манастире: Свете Екатарине, Светог Мине и Свете Анастасије. Наталија Ковачевић, која годинама живи у Атини, Ваљевка, и овог пута нашла се на помоћи оцу Славку и путницима са којима је провела један дан на Егини, упутивши их у лепоте овог острва и бројних светиња.