Свето јеванђеље Седмице 27. по Духовима за четвртак 7. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 92. (18,31-34)
31. Узе пак Дванаесторицу и рече им: „Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човечијега. 32. Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га. 33. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће.” 34. А они ништа од тога не схватише и ова реч беше сакривена од њих, и не разумеше шта им се говори.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Господ је ученицима говорио о своме страдању, али они нису ништа разумели: И ова реч беше сакривена од њих (Лк.18,34). Касније су, пак, расуђивали да верујућима не приличи да знају ишта сем Исуса Христа, и то распетога. Док није дошло време, они ништа нису схватали о овој тајни. Пошто је, пак, дошло, они су је схватили и свима је пренели и разјаснили. Тако бива и са свима, и то не само у односу на ову тајну, него и на сваку другу. Непојмљиво у почетку, временом постаје схватљиво. Наиме, зрак светлости улази у свест и разјашњава оно што је раније било тамно. Ко разјашњава? Сам Господ, благодат Духа која живи у верујућима, анђео хранитељ, а никако сам човек. Он је ту пријемник, а не стваралац. При свему томе, нешто остаје несхватљиво читавог живота, и то не само за поједине људе, него и за цело човечанство. Човек је окружен несхватљивостима. Неке му се разјашњавају у току живота, а друге остају за други живот. Тамо ће се схватити. Исто бива чак и са богопросвећеним умовима. Због чега се то не открива сада? Због тога што је једно несхватљиво, те о њему не вреди говорити. Друго се, пак, не говори ради предострожности, тј. зато што би било штетно знати га пре времена. У другом животу ће се много тога разјаснити, па ће се открити други предмети и друге тајне. Створени ум никако не може да избегне недостижне тајне. Ум бунтује против тих уза. Међутим, бунтовао или не, узе тајанствености се неће прекинути. Смири се горди уме под крепку руку Божију и веруј!
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 27. по Духовима за среду 6. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 90. (18,15-17; 26-30)
15. А доношаху му и дечицу да их се дотакне; а кад видеше ученици, забранише им. 16. А Исус дозвавши их рече: „Пустите децу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.” 17. Заиста вам кажем: „Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега.” 26. А они који чуше рекоше: „Па ко се може спасти?” 27. А он рече: „Што је људима немогуће Богу је могуће.” 28. Петар пак рече: „Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.” 29. А он им рече: „Заиста вам кажем: ‘Нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу ради Царства Божијега, 30. који неће примити многоструко у ово време и у долазећем веку живот вечни.’”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега (Лк. 18,17). Како га, пак, примити као дете? Ево како: у простоти, пуним срцем, без премишљања. Разумска анализа је непримењива у области вере. Она може имати места само у ономе што јој претходи. Као што онај који врши анатомски преглед разлаже тело до детаља, али не види живот, тако и разум, ма колико расуђивао, не може да схвати силу вере. Сама вера пружа сагледавања која је у потпуности чине способним да у целости одговара на све потребе наше природе. Она обавезују свест, савест и срце да је прихвате. Они је и прихватају, и прихвативши је, неће више да се одвоје од ње. Исто се дешава са оним ко окуси пријатну и здраву храну: окусивши једном, он зна да је она хранљива и убраја је у ред оних намирница којима се храни. У том убеђењу хемија му не помаже ни пре ни после. Његово убеђење је засновано на личном искуству, које је непосредно. Тако и онај који верује истинитост вере познаје непосредно. Сама вера у њега усељава непоколебиво убеђење да је [реч о истинској] вери. Како после тога да буде још и разумна? Разумност вере се и састоји у томе што се непосредно зна да се ради о вери. Разум само штети ствари, хладећи веру и слабећи живот по вери. И што је најтеже – он се надима и одбија благодат Божију. Тиме доводи до најгорег зла у хришћанском смислу.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 27. по Духовима за уторак 5. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 87. (17,26-37)
26. И како беше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човечијега: 27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. 28. Слично као што беше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху. 29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све. 30. Тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човечији. 31. У онај Дан ко буде на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај у пољу, нека се не враћа натраг. 32. Сећајте се жене Лотове. 33. Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживеће га. 34. Кажем вам: „У ону ноћ два ће бити на једној постељи, један ће се узети а други оставити; 35. две ће млети заједно, једна ће се узети а друга оставити; 36. два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.” 37. И одговарајући рекоше му: „Где, Господе?” А он им рече: „Где је труп онде ће се и орлови сабрати.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ако који настоји да сачува живот свој изгубиће га; а који га изгуби, оживеће га (Лк.17,33). Речено треба овако разумети: сачувати живот свој значи жалити себе, а изгубити живот – не жалити себе. При томе треба подразумевати да се говори о путу заповести Господњих или делању у Господу. Спасава се, дакле, онај ко дела Господу, испуњавајући Његове заповести не жалећи себе. Онај, пак, ко жали себе – гине. Ако само станеш да жалиш себе, неизбежно ћеш се показати рушитељем заповести и, према томе, рђавим слугом. Каква је пресуда рђавом слузи? Баците га у таму најкрајњу; тамо ће бити плач и шкргут зуба. Потрудите се да пазите на себе макар у току једног дана, и увидећете да саможаљење смета свим нашим делима, удаљујући спремност да их вршимо. Без труда и напора, међутим, ништа нећеш урадити. Жалећи себе због напора, уклањаћемо се од дела. Постоје дела која, хоћеш-нећеш, мораш учинити. Таква се дела врше неодступно, макар и са трудом. Ту се саможаљење побеђује саможаљењем. Ако не радиш – нећеш ни јести. Пошто дела заповести нису такве врсте, услед саможаљења увек ће бити изостављена. Попуштање рђавим делима се такође врши ради саможаљења. Жао ти је да се одрекнеш онога што ти се прихтело – и, жеља се испуњава. Она је, међутим, или непосредно грешна, или води ка греху. Према томе, онај ко себе жали увек изоставља оно што је потребно, док, са друге стране, себи попушта у ономе што не приличи. Тако долази до тога да постаје неприкладан за било шта. О каквом се спасењу ту још може говорити?
чита: јереј Јован Новитовић

Час о Светој браћи Кирилу и Методију ученика „треће“ школе

/in , , , /by

Просветитељи словенских народа или „словенски апостоли“, како се често називају, Света браћа Кирило и Методије из Солуна учинили су много за стварање хришћанског идентитета и писменост Словена у Великоморавској кнежевини и Панонији у 9. веку. У календар наше Свете Цркве уписани су 24. маја, а на празник Ваведења Пресвете Богородице, у оквиру емисије „Кад анђели проговоре“ час о личностима и делу ових великих мисионара одржали су ученици Основне школе „Андра Савчић“: Јаков Ковачевић, Кристина Гавриловић и Вук Саватић. У припреми и реализацији помогла им је њихова наставница веронауке Јелена Јевтић.