Свето јеванђеље Седмице 27. по Духовима за понедељак 4. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 54,58 (10,38-42; 11,27-28)
38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за суботу 2. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 49. (9,57-62)
57. А кад они иђаху путем, рече му неко: „Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш.” 58. А Исус му рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син Човјечији нема где главу склонити.” 59. А другоме рече: „Хајде за мном!” А он рече: „Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свог.” 60. А Исус му рече: „Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.” 61. А и други рече: „Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим.” 62. А Исус му рече: „Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ниједан који је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије (Лк.9,62). Тј. онај ко мисли да се спасе, а осврће се ка оном што је, ради спасења, неопходно напустити – у ствари се не спасава и не иде ка Царству Божијем. Потребно је, међутим, одлучно прекинути са свим што је неспојиво са делом спасења. Они који су мислили о спасењу и сами су свесни тога, али растанак са неким навикама све одлажу за сутра. Изгледа им сувише велика жртва да одједном све напусте. Они би хтели да се од њих одвоје постепено, како другима ништа не би падало у очи. Међутим, та намера се готово увек проигра. Они устројавају спасоносне поретке, а расположења срца остају иста као и раније. У прво време је тај несклад веома упадљив. Међутим, то „сутра“ и обећана промена савести затварају уста. На тај начин, све од „сутра“ до „сутра“, савест се умара да једнако опомиње, и најзад отпочиње са ћутањем. А онда долазе мисли да се може и овако, да је могуће све оставити као што јесте. Та мисао полако јача и најзад се устаљује. Тако се добија лице које је споља исправно, али не и изнутра. То је окречени гроб у очима Божијим. Најгоре је то што је обраћење таквих људи веома тешко, готово колико и оних који су окорели у јавним гресима. А можда и теже… А њима се све чини да то није ништа.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за петак 1. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 82. (16,15-18;17,1-4)
15. И рече им: „Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом. 16. Закон и Пророци су до Јована; од тада се Царство Божије благовести, и сваки се труди да уђе у њега. 17. А лакше је небу и земљи проћи неголи једној цртици из Закона пропасти. 18. Сваки који отпушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и сваки који се жени распуштеницом, прељубу чини.” 1. А и ученицима својим говораше: „Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе. 2. Боље би му било да му се воденични камен обеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.” 3. Пазите на себе! А ако ти сагреши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му. 4. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: „Кајем се”, опрости му.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе (Лк.17,1). Ради се о томе да не треба живети без опрезности. Треба добро да пазимо да некога не саблазнимо. Разум се надима и ни на кога не гледа. Међутим, унаоколо буди саблазни делом, а још више речју. Саблазан расте и увеличава беду самог саблазнитеља. Он то не осећа и још више шири саблазан. Срећа да се претња Божија за саблазан овде на земљи готово и не испуњава, у очекивању исправљења. Казна је одложена за Будући суд. Тек тада ће саблазнитељи осетити колико је велико зло саблазан. Овде скоро нико и не мисли да ли својим речима и делима саблажњава или не саблажњава оне који га окружују. Два греха, врло велика у очима Божијим, људи готово у потпуности занемарују: саблазан и осуђивање. За саблазнитеља је, по речи Господњој, боље да није жив; онај, пак, који осуђује већ је осуђен. Међутим ни један ни други уопште не не размишљају. Чак не могу ни рећи да су грешни у нечем сличном. Какво нас само ослепљење окружује и како неопрезно ходимо усред смрти!
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за четвртак 30. новембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 80. (16,1-9)
1. А ученицима својим говораше: „Човек неки беше богат и имаше управитеља, а овај би оклеветан код њега, да му расипа имање. 2. И дозвавши га рече му: ‘Шта то чујем за тебе? Положи рачун како си управљао домом, јер више не можеш њиме управљати’. 3. А управитељ дома рече у себи: ‘Шта да радим, јер господар мој одузима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се. 4. Знам шта ћу радити да би ме примили у домове своје кад ми се одузме управљање’. 5. И дозвавши редом дужнике господара своега, рече првоме: ‘Колико ти дугујеш господару мом?’ 6. А он рече: ‘Сто мера уља.’ И рече му: ‘Узми признаницу своју и седи те брзо напиши педесет.’ 7. Потом рече другоме: ‘А ти, колико дугујеш?’ А он рече: ‘Сто врећа пшенице.’ И рече му: ‘Узми признаницу своју и напиши осамдесет.’ 8. И похвали господар неправедног управитеља што вешто учини; јер су синови овога века вештији од синова светлости у своме нараштају.” 9. И ја вама кажем: „Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вечна обиталишта.“

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Прича о изобличеном неправедном управитељу (Лк.16,110). Видиш ли како се он на сваки начин трудио да се извуче из невоље! Када бисмо се само сви ми тако трудили да устројимо себи покојан живот по исходу из овог живота! Међутим, не! Синови овог века мудрији су од синова светлости у своме нараштају. Због чега се управник тако заузео? Због тога што је невоља била близу. Близина несреће пробудила је енергију и довитљивост у домишљању и он је брзо све уредио. А зар ми нисмо близу невоље? Смрт може сваког тренутка да нас задеси, а затим одмах треба положити рачун о управљању домом. Сви то знају, па ипак, готово нико да се макне са места. Какво помрачење! Нико не мисли да ће ускоро умрети, већ претпоставља да ће поживети и други дан. Премда и не одређујемо рок, ипак смо некако уверени да је смрт још негде тамо далеко. Због тога се и невоља види негде далеко. Невоља је удаљена, па се домишљања у вези са њом одлажу за будуће време. Нико не намерава да цео живот остане у неисправности. Међутим, само исправљање се одлаже за други дан. Пошто се, пак, читав живот састоји од садашњице, а не од сутрашњице, брига око припреме за будућност практично изостаје.
чита: јереј Јован Новитовић