Свето јеванђеље Седмице 25. по Духовима за суботу 25. новембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 46. (9,37-43)
37. А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа. 38. И гле, човек из народа повика говорећи: „Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац; 39. и ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи. 40. И молих ученике твоје да га истерају, па не могоше.” 41. А Исус одговарајући рече: „О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи амо сина свога.” 42. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запрети духу нечистоме, и исцели дечака, и предаде га оцу његовом. 43. И сви се веома дивљаху величанству Божијем. А када се сви чуђаху свему што учини Исус рече ученицима својим:

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

По силаску са Горе Преображења, Господ је исцелио дечака у којем је био ђаво. Исцељењу је претходио укор за неверје, које је било узрок због кога ученици нису исцелили поседнутог ђаволом (Лк.9,27-41). Ма чије да је било неверје – оца који је привео сина, народа који се сабрао, или, може бити, и апостола – може се закључити да његово присуство затвара врата милостивог погледа Божијег и Његове помоћи, а да их вера отвара. Господ је и рекао оцу: „Добићеш по мери вере“. Вера није дело једино мисли и ума, него обухвата цело биће човечије. Она обухвата узајамне обавезе верујућег и Онога коме он верује, па макар се оне и не изрекле буквално. Човек се нада на онога коме верује, на њега се у свему ослања и од њега ни у чему не очекује одбијање. Због тога му се и обраћа без сумње као оцу, и иде к њему као у своју ризницу, у уверењу да се неће вратити празних руку. Такво расположење и без речи изазива наклоност код онога коме се човек обраћа. Тако бива међу људима. Међутим, исти вид расположења потребан је и у односу према Господу, свемогућем и свезнајућем, који жели да дарује свако добро. Онај који истински верује никада не бива обманут у својим очекивањима. Ако нешто немамо, премда смо и тражили, значи да немамо потребну веру. Пре свега, потребно је тражити и сместити у срце пуну веру у Господа. Треба је тражити и умолити од Њега, будући да је немамо сами по себи и да је дар Божији. Од оца дечака се тражила вера и он се помолио: Верујем, Господе, помози моме неверју. Веровао је слабо, колебао се, и молио се за утврђење вере. И ко ће се похвалити савршенством вере? Коме, дакле, није неопходно да се помоли: Помози, Господе, моме неверју? Кад би вера код нас била на снази, мисли би биле чисте, осећања света и дела богоугодна. Тада би нас Господ слушао као отац децу. Све што би нам дошло у срце (а у таквом стању могло би доћи само оно што је угодно Господу) ми бисмо добијали без одбијања и одлагања.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 25. по Духовима за петак 24. новембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 73. (13,31-35)
31. У тај дан приступише неки фарисеји говорећи му: „Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.” 32. И рече им: „Идите и кажите тој лисици: ‘Ево изгоним демоне и вршим исцељења данас и сутра, а трећи дан завршићу’.” 33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима. 34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтедосте! 35. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видети док не дође да речете: „Благословен који долази у име Господње!”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ето, оставља вам се ваш дом пуст, рекао је Господ о Јерусалиму (Лк.13,35). Значи, постоји граница Божијег дуготрпљења. Милосрђе Божије је готово да вечно трпи, очекујући добро. Међутим, шта да ради када ми долазимо до таквог растројства да већ нисмо ни за шта? Због тога нас и одбацује. Тако ће бити и у вечности. Сви говоре: „Милосрђе Божије неће допустити вечну одбаченост“. Да, оно неће! Међутим, шта да чини са онима који су препуни зла и не желе да се исправе? Они сами себе стављају ван граница Божије милости. Тамо се и задржавају, јер неће да изиђу. Спиритисти су измислили мноштво рађања као средство за поновно очишћење грешника. Онај, међутим, ко се оскрнавио гресима у једном рођењу, може се оскрнавити и у десет других, а затим и бесконачно. Као што постоји прогрес у добру, тако постоји и напредак у злу. Ми на земљи видимо окореле у злу. Такви они могу остати и ван земље, а затим и за свагда. Кад свему дође крај (а он ће неизбежно доћи), где да се сместе они који су окорели у злу? Свакако изван области која је испуњена светлошћу и која је намењена онима који су се трудили око себе, око очишћења својих нечистота. Самим тим ето и ада! Они који се нису исправили при бољим околностима, зар ће се исправити при горим? А ако неће, ето онда вечног ада! Није Бог узрочник ада и вечних мука у њему, већ сами грешници. Када не би било непокајаних грешника, ни пакла не би било. Господ жели да нема грешника. Због тога је и дошао на земљу. Пошто жели да овлада безгрешност, значи да жели да нико не допадне у вечне муке. Све зависи од нас. Хајде да се договоримо и да ад уништимо безгрешношћу. Господ ће се томе обрадовати. Он је нама и открио постојање ада, да бисмо се причували да не упаднемо у њега.
чита: јереј Јован Новитовић

Епископ Исихије на заклетви војника децембарске класе

/in /by

У ваљевској касарни „Војвода Живојин Мишић“ данас су свечано положили заклетву кандидати за пријем у специјалне јединице Војске Србије. Након савладане основне обуке у Другом центру за обуку, очекује их интензивна селективна обука, након које ће они најуспешнији ступити у професионалну војну службу у 72. бригади за специјалне операције или Одреду војне полиције специјалне намене „Кобре“.
Обраћајући се војницима, командант Команде за обуку Војске Србије генерал-мајор Жељко Петровић је рекао да од њихове речи зависи слобода коју морамо сачувати, од спремности да ту реч одрже, зависи како ће нас памтити будуће генерације.
Вашу заклетву су данас чули грађани Србије у вери да ћете бити уз свој народ где год и кад год то затреба. Ваши преци, родитељи, пријатељи, родбина, а и будућа поколења су поносни на овај ваш чин. Држава смо славне историје, часне прошлости, поносних и храбрих људи. Прави синови и кћери отаџбине само једном дају заклетву и заветују се свом народу. Војничка заклетва је вечна – поручио је генерал-мајор Жељко Петровић, истакавши да сви који су положили заклетву треба да буду поносни што су припадници Војске Србије.
Свечаном чину присуствовали су представници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић са сарадницима, представници јавних установа и привреде Града Ваљева, као и родбина и пријатељи војника. Традиционално, у знак добре сарадње Војске Србије и Епархије ваљевске, част овом догађају указао је својим доласком Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије са сарадницима.
Јадранка Јанковић

Јереј Величко Илић: Према божанском поретку, душа је увек на првом месту!

/in , , /by

Како је познато, Господ Христос је покушавао да кроз разне параболе упути поуке о смислу живота на земљи и врлинама које нас уводе у Царство небеско, јер управо тај начин приповедања био је близак Његовим савременицима. Јеванђељски одломак о безумном богаташу (Лк 12, 16- 21) показује колико је погубно за човека да душу поистовећује са телом и да јој нуди телесна задовољства, указао је у свом тумачењу ове приче свештеник Величко Илић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице. Прича о безумном богаташу подсећа на нашу вечну перспективу, али и оно што је потпуно супротно- вечну духовну пропаст. Богаташ, коме је родила њива, заборавља да је то Божји дар, размишља као да Бог уопште не постоји, те заборавља да тај плод није његов, јер он није господар ни земље, ни сунца, ни кише. Тај обилни плод је дар Божји, истакао је отац Величко Илић. Намера јунака да сруши старе и подигне нове житнице показује потпуно погрешну поставку ствари у животу. Уместо тога, требало би да „сруши старог човека и сагради новог“, јер према божанском поретку, душа је увек на првом месту. Ова прича показује да је човек духовно празан и да не зна да се душа храни на други начин. „Једи, пиј и весели се“, ове речи су формула потрошачког друштва у коме су људи уроњени у такав начин живота по узору на богаташа, истакао је старешина најстарије градске светиње.