Јеванђељска прича о изгону злих духова у крдо свиња (Лк 8, 26- 39) налази се у сва три синоптичка јеванђеља и, према мишљењу многих теолога, најтежа је за тумачења међу новозаветним причама. Писац нам у њој указује на постојање нечистих, демонских сила које нападају човека, улазе у њега и муче га, али које Господ Христос побеђује. Још од наших прародитеља, ђаво куша човека, окреће га против Бога, против природе и заповести Божјих, које чувају лик Божји у човеку, навео је свештеник Дејан Трипковић, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. Запоседнути човек о коме говори ова прича је живео у гробовима, необучен и чинио је под утицајем демона много тога што је друштвено неприхватљиво. У њему је био легион- војска демона. Али, при сусрету са Господом Христом, видимо да је Он јачи од њих. „Ђаво зна ко је Бог и зна против кога се бори. При сусрету са Господом Христом, демон који проговара из човека моли Спаситеља да га не мучи. Мука је за њега присуство Божје као што људи не могу да поднесу присуство човека који им је учинио нешто лоше. Одсуство љубави је пакао“, објаснио је отац Дејан Трипковић. То стање, саветује он, требало би да превазилазимо тако што ћемо волети и своје непријатеље, на шта нас упућује Господ Христос.

Из приче о васкрсењу сина наинске удовице (Лк 7, 11- 16) сазнајемо да је Господ Христос походио и мали град какав је био Наин (данас сеоце), а не само важне урбане центре попут Капернаума. Чинио је то, знајући да постоји потреба да тамо учини неко добро. Такође, указао је у свом тумачењу овог одломка протонамесник Бранко Чолић, Господ Христос није тражио пажњу, данашњим језиком речено „велику сцену“ и зато је, поред великих градова, са Својим ученицима дошао и у Наин да учини неко добро. Свети апостол Лука је записао да је Христос дошао за све. Није дошао само у неки центар где сви живе и коме сви теже, већ за све и свакога, истакао је отац Бранко Чолић. Погребна поворка, описана у одломку, ишчекује сваког од нас. Са друге стране, долази друга поворка- Христос и Његови ученици, који су пуни живота и радости, пуни вере и свега што човеку даје снагу да издржи све. У том тренутку дешава се сусрет смрти и живота, објаснио је отац Бранко Чолић.

Прича о злим виноградарима ( Мт 21, 33- 43), сликовитим приказима једна од најбогатијих у Новом завету, доноси низ поука о добрима које Господ даје човеку, једином бићу створеном по образу Његовом, затим љубави, из које шаље Сина Свог међу људе, али и о праведној опомени изабранима за нечињење по речи Божјој. „Виноград означава народ израиљски, кога је Бог изабрао да кроз њега проведе спасење целог људског рода, плот око њега законе дате оцима да их предају децу, пивница обећање Месије, док су виноградари народне старешине, свештеници и учитељи“, објаснио је у емисији „Сведочењња“ протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог. Слуге, које виноградари пребију, симболизују пророке преко којих је Господ указивао на неопходност поштовања закона (Михеј, Јеремија, Јован Претеча…), док је домаћинов син метафорички приказ Господа Исуса Христа, Сина Бога Вишњега. Наиме, указао је прота Драгомир Јовановић, као што су виноградари убили сина домађиновог, тако су и јеврејски првосвештеници уистину убили Господа Христа. Због тога, Господ ће предати нови виноград  другим, новим домаћинима. „Од Христа па надаље прошириће се виноград на цео род људски и неће се састојати само  из народа израиљског, него из свих народа на земљи. Тај нови виноград називаће се Црквом Божјом, а виноградари у њему су апостоли, светитељи, оци и учитељи Цркве, епископи, свештеници и благоверни народ Божји“, истакао је прота Јовановић.