Протонамесник Невен Лукић: Једино са Христом можемо остварити вечно постојање

Не можемо издвојити неке заповести као мање или више важне, јер је Бог преко Мојсија дао све оно што је било неопходно јеврејском народу да се спреми за долазак Христа. У разговору са кнезом (Лк 18, 18- 27) Господ Христос, поред држања заповести, за стицање Царства Божјег наглашава чињење добрих дела, давање милостиње потребитима, а не само испуњавање формалности. Богатство није само по себи лоше, будући да у Светом писму имамо примере људи који су били веома богати, а Богу су као такви омилили и ушли у вечност са Њим, рекао је протонамесник Невен Лукић, старешина Храма Светог Оца Николаја у Рабровици. Међутим, напомиње он, богатство је оптерећивало кнеза да крене за Христом, а једино са Христом можемо остварити вечно постојање. Ми смо позвани на заједницу са Христом. Да ли ћемо је остварити или не зависи од слободне воље, али Бог је Тај Који спасава.

Протонамесник Бранко Чолић: Ово је време са најмање покајања

Чувши да је Свети Јован предан властима због прекора цара Ирода за женидбу сопственом снахом, Господ Христос напушта Назарет и одлази у Галилеју, крај у коме су живела незнабожачка племена. Према пророчанству пророка Исаије, Он тамо наставља проповед о покајању, коју је пре Њега започео Свети Јован Претеча, те њоме најавио улазак у новозаветно доба. Разлика између њихових проповеди покајања огледа се у томе што је Свети Јован најављивао долазак Господа Христа и Царства небеског, а Христос долази лично. И један и други, објаснио је протонамесник Бранко Чолић у свом тумачењу јеванђељског одломка (Мт 4, 12- 17), позивају да се исправе мисли, речи и дела. Да људи доживе потпуни преображај, што покајање и значи. „Свето писмо каже да Царство Божје настаје овде и у нама. На нама је да ли ћемо том семену дозволити да у нама проклија и да донесе плода. То ћемо учинити врлином, којом је живео Свети Јован Крститељ, и наравно Господ Христос, Који је њоме живео у Свом учењу“, рекао је отац Бранко Чолић. У данашњем времену позив на покајање се све ређе чује. Штавише, грех се релативизује, а покајање представља људима као унижавање човека. „Можда је ово време са најмање покајања и људима се покајање углавном дешава при сусрету са великим проблемима. Због тога је Старац Порфирије Кавсокаливит болест карцинома називао светом болешћу, јер онај ко се сусретне са њом спознаје да је све што је до тада радио било погрешно, покаје се и оде са овог света измирен са Богом или, пак, исцели се и настави да живи хришћански. Једина помоћ коју имамо, јесте помоћ од Бога. Данас позив на покајање упућује Црква и сви људи који су Христови“, поучио је отац Бранко Чолић.

Ђакон Александар Панић: Самарјанин је добар, јер у сваком човеку види Божји лик

Јеванђеље о милостивом Самарјанину (Лк 10, 25- 37) јесте једна од парабола које се јављају са циљем да прикажу универзалне поруке- поруке о врлинама које је потребно да имамо у животу. Применљива је међу свим људима, јер говори о једном човеку, о Самарјанину, који је добар према свакоме ко год то био. Добар је, јер у сваком човеку види Божји лик, који је уткан у свакоме од нас, рекао је ђакон Александар Панић, тумачећи јеванђељски одломак, који говори о људској доброти и као такав једнако је пријемчив свим људима, без обзира на њихову религијску (не)припадност, националност, место рођења и живљења итд. Оваквих прича има и у другим религијама, али оно што је ново и што православљу даје живот јесте живи Бог, Који се оваплотио и дао нам могућност да се сјединимо са Њим кроз врлински живот и у Светој тајни причешћа и, најважније, дао нам је васкрсење да њиме победимо грех и превазиђемо смрт. Поимање ближњег у старозаветно доба односило се на некога ко живи у близини или човека који је поред нас у сваком тренутк. Такође, ближњим су се сматрали људи из истог народа, племена и породице. Али, из овог одломка сазнајемо да се открива нови начин дефинисања ближњег- по милосрђима које чинимо, објаснио је ђакон Александар Панић.

Јереј Дејан Трипковић: Одсуство љубави је пакао

Јеванђељска прича о изгону злих духова у крдо свиња (Лк 8, 26- 39) налази се у сва три синоптичка јеванђеља и, према мишљењу многих теолога, најтежа је за тумачења међу новозаветним причама. Писац нам у њој указује на постојање нечистих, демонских сила које нападају човека, улазе у њега и муче га, али које Господ Христос побеђује. Још од наших прародитеља, ђаво куша човека, окреће га против Бога, против природе и заповести Божјих, које чувају лик Божји у човеку, навео је свештеник Дејан Трипковић, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. Запоседнути човек о коме говори ова прича је живео у гробовима, необучен и чинио је под утицајем демона много тога што је друштвено неприхватљиво. У њему је био легион- војска демона. Али, при сусрету са Господом Христом, видимо да је Он јачи од њих. „Ђаво зна ко је Бог и зна против кога се бори. При сусрету са Господом Христом, демон који проговара из човека моли Спаситеља да га не мучи. Мука је за њега присуство Божје као што људи не могу да поднесу присуство човека који им је учинио нешто лоше. Одсуство љубави је пакао“, објаснио је отац Дејан Трипковић. То стање, саветује он, требало би да превазилазимо тако што ћемо волети и своје непријатеље, на шта нас упућује Господ Христос.

Протонамесник Филип Јаковљевић: Христос проповеда и о Христу се проповеда

Причу о сејачу и семену (Лк 8, 5- 15) Господ Христос казује Својим ученицима, али и свим хришћанима кроз векове и нама данас. И за ову, као и све друге јеванђељске приче, карактеристично је да је испричана једноставним речима, јер Господ Христос је желео да Га разуме сваки човек без обзира на ниво образовања. Такође, Он није само причао, већ је Своју веру и животом посведочио, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија. „Христос је тај Који проповеда и тај Који се проповеда“, Црква је та у којој проповедају пророци, апостоли, светитељи, мученици и, ево, и ми по својој слабости понеку реч одмуцамо. И тада и увек, Христос проповеда и о Христу се проповеда“, истакао је протонамесник Јаковљевић. Сваки човек је по својој суштини добар и треба му увек прићи као таквом. Постоји опасност од ђавољег смућивања човека, али постоји и лек. Христос је победио најтежи демонски производ- смрт, као и грех и ђавола. Сваки човек бира својом слободном вољом коме ће се служити. Свака животна околност, уз помоћ Божју, се лакше решава. Објашњавајући типове људи- слушалаца речи Божје, који су приказани у јеванђељском одломку, он је указао да човек треба да се труди да се у његовом срцу сачува реч Божја, будући да се дешава да је овоземаљске бриге потисну. Кад тако чинимо, Господ ће притећи и свако искушење ћемо пребродити“, објаснио је отац Филип Јаковљевић.

Протонамесник Бранко Чолић: Христос је дошао за све

Из приче о васкрсењу сина наинске удовице (Лк 7, 11- 16) сазнајемо да је Господ Христос походио и мали град какав је био Наин (данас сеоце), а не само важне урбане центре попут Капернаума. Чинио је то, знајући да постоји потреба да тамо учини неко добро. Такође, указао је у свом тумачењу овог одломка протонамесник Бранко Чолић, Господ Христос није тражио пажњу, данашњим језиком речено „велику сцену“ и зато је, поред великих градова, са Својим ученицима дошао и у Наин да учини неко добро. Свети апостол Лука је записао да је Христос дошао за све. Није дошао само у неки центар где сви живе и коме сви теже, већ за све и свакога, истакао је отац Бранко Чолић. Погребна поворка, описана у одломку, ишчекује сваког од нас. Са друге стране, долази друга поворка- Христос и Његови ученици, који су пуни живота и радости, пуни вере и свега што човеку даје снагу да издржи све. У том тренутку дешава се сусрет смрти и живота, објаснио је отац Бранко Чолић.

Ђакон Милан Јанковић: Господ од нас тражи да чинимо добра и онима који их нама не чине

„Не можемо увек да чекамо да неко учини милосрђе према нама да бисмо ми чинили милосрђе према другима. Господ говори да не чинимо тако, јер тако чине и грешници“, рекао је, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак (Лк 6, 21- 36),  ђакон Милан Јанковић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог и наставник веронауке у Економској школи Ваљево. Под појмом „грешници“ Господ Христос подразумева многобошце, јер они су се држали реципроцитета- помагали су онима, који су помагали њима, јер су то разумевали као својеврстан дуг. То је својствено човеку. Али, указао је отац Милан Јанковић, Господ од нас тражи да чинимо добра и онима који их нама не чине. То је заиста ретко и тога нигде нема. „Такву љубав Господ тражи од нас“, једна је од поука које је ђакон Јанковић упутио приликом свог првог гостовања у емисији „Сведочења“.

Протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић: Црква Божја је нови виноград

Прича о злим виноградарима ( Мт 21, 33- 43), сликовитим приказима једна од најбогатијих у Новом завету, доноси низ поука о добрима које Господ даје човеку, једином бићу створеном по образу Његовом, затим љубави, из које шаље Сина Свог међу људе, али и о праведној опомени изабранима за нечињење по речи Божјој. „Виноград означава народ израиљски, кога је Бог изабрао да кроз њега проведе спасење целог људског рода, плот око њега законе дате оцима да их предају децу, пивница обећање Месије, док су виноградари народне старешине, свештеници и учитељи“, објаснио је у емисији „Сведочењња“ протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог. Слуге, које виноградари пребију, симболизују пророке преко којих је Господ указивао на неопходност поштовања закона (Михеј, Јеремија, Јован Претеча…), док је домаћинов син метафорички приказ Господа Исуса Христа, Сина Бога Вишњега. Наиме, указао је прота Драгомир Јовановић, као што су виноградари убили сина домађиновог, тако су и јеврејски првосвештеници уистину убили Господа Христа. Због тога, Господ ће предати нови виноград  другим, новим домаћинима. „Од Христа па надаље прошириће се виноград на цео род људски и неће се састојати само  из народа израиљског, него из свих народа на земљи. Тај нови виноград називаће се Црквом Божјом, а виноградари у њему су апостоли, светитељи, оци и учитељи Цркве, епископи, свештеници и благоверни народ Божји“, истакао је прота Јовановић.

Ђакон Александар Панић: Господ нас је створио да осећамо

Зачало 28. Светог јеванђеља по Матеју описује још једно у низу чуда која је Господ Христос учинио за време свог живота на земљи- изгону злих духова из бесомучника. У то доба, бесомучнима су се сматрали ђавоимани људи кроз које демони пројављују своје зло, рекао је ђакон Александар Панић, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. У разговору са Господом Христом, демони из бесомучног упућују речи:“Шта хоћеш? Зар си дошао пре времена да нас мучиш?“ То значи да они Њега препознају, јер га ословљавају са „Сине Божји“, а постојали су људи који су Га гледали, а нису га препознали или Га нису смели јавно исповедити, указао је отац Александар Панић. Свети Владика Николај и Преподобни Отац Јустин Ћелијски нас уче да је данас, након толико сведочанстава пројаве љубави Божје, нејасно како људи и даље не исповедају име Божје. Господ нас је створио да осећамо и усадио нам срце као спознајни орган, неке су од поука које је ђакон Александар Панић упутио у овонедељном издању „Сведочења“.

Јереј Александар Мандарић: Родитељство значи благослов Божји

До доласка Господа Христа, људи су живели у ужасним условима. Бацани су на муке од стране непријатеља људског рода- ђавола и живот им се могао описати као тама. Одабравши галилејске рибаре за Своје ученике, Господ Христос их чини ловцима људи. Мрежа је метафорички приказ Светог јеванђеља, којим су апостоли почели да лове људе, извлачећи их из дубина греха и пакла и преводе у оазу сигурне вере у Сина Божјег, са чијим доласком долази и пуноћа благодати Божје, рекао је свештеник Александар Мандарић, новопостављени парох друге ваљевске парохије, тумачећи јеванђељски одломак (Мт 4, 18- 23) за предстојећу недељу, у коме су описани сусрети Господа Христа са рибарима крај Галилејског мора. Браћа Симон (Петар) и Андреј и браћа Јаков и Јован одлучују да крену за Христом, те постану Његови ученици. Та одлука наилази на прихватање њихових родитеља, јер су свесни чињенице да смо сви пре свега деца Божја. „Родитељство значи благослов Божји. Родитељи су благословени, јер Богу помажу да децу, чији је долазак на свет Он благословио, одгаје, помогну им да проходају, да проговоре и све оно што чини одрастање“, истакао је свештеник Мандарић, приликом свог првог гостовања у програму Радија Источник. Недавно, отац Александар Мандарић је постао сабрат Храма Васкрсења Христовог и на дужности пароха друге ваљевске парохије наследио протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског заменика Епископа ваљевског Г. Исихија. Редакција Радија Источник му је овом приликом упутила срдачне честитке.