Сахрањен протођакон др Прибислав Симић, опело служио Епископ Исихије
На празник Светог Нектарија Егинског сахрањен је у родном месту, тамнавском селу Врело, протођакон др Прибислав Симић, пензионисани професор литургике са хришћанском археологијом и црквеном уметношћу на Православном богословском факултету БУ. Преосвећени Владика ваљевски Исихије је служио опело новопрестављеном оцу Прибиславу у врељанском Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Поред свештенослужитеља из Епархије ваљевске, саслуживали су и бројни свештенослужитељи из Архиепископије београдско-карловачке, али и професори са Православног богословског факултета у Београду и Фочи. Међу присутнима је био и Јоргос Нектариос Лоис, професор отвореног универзитета у Патри. Умировљени протојереј-ставрофор Драган Протић, бивши ректор богословије Светог Саве у Београду и професор на Православном богословском факултету, каже за оца Прибислава да је био строг, али и правичан, те да је умео некад и да „прогледа кроз прсте“. „Целог себе је предао образовању и васпитању младих нараштаја, његова породица је много претрпела због његове науке“, рекао је отац Драган.
Епископ ваљевски Исихије је беседио после проте Драгана Протића, истакавши да отац Прибислав иде у вечност, а једини критеријум који Господ поставља на Страшном суду јесте да ли се човек са својим даровима трудио да служи Господу и ближњем.
Протојереј-ставрофор Драгић Илић из Епархије крушевачке и један од ученика упокојеног протођакона др Прибислава Симића, каже да је у „богословској репрезентацији“ капитен био отац Прибислав, а селектор Патријарх Павле. „Он је вожд са Косанчићевог венца“, рекао је отац Драгић.
Протојереј-ставрофор др Владислав Топаловић, декан на Православном богословском факултету у Фочи, рекао је за оца Прибислава да није био само неко ко је гајио однос професор-студент, него да су разговори са њим били Црква у малом. „Био је озбиљан, али је имао духа, како да нас пробуди, тако и да нас отрезни од разних идолатријских заноса“, рекао је отац Владислав.
Протођакон Прибислав Симић је рођен 1. септембра 1935. године у месту Врело, срез Ваљево. Богословију Светог Саве у манастиру Раковици завршава 1954. године. Те године се уписао на Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду, на коме је успешно окончао редовне четворогодишње студије 1960. године.
По препоруци Професорског савета Богословског факулета и уз благослов тадашњег Епископа шабачког Симеона априла 1960. године одлази у Берн (Швајцарска) на последипломске студије на Старокатолички богословски факултет, где је слушао наставу три семестра, а потом у новембру 1961. године одлази у Екуменску високу школу у Босеу код Женеве (Швајцарска). Током 1961. године усавршавао je знање немачког језика на Гетеовом институту у Графингу код Минхена (Немачка).
Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве бива постављен за суплента Богословије Светог Саве у Београду 1962. године. Године 1975. изабран je за доцента Богословског факултета, затим 1984. бива изабран за ванредног, а 1991. за редовног професора за предмет Литургика са хришћанском археологијом и црквеном уметношћу. Свој ангажман на Богословском факултету у Београду завршава академске 2001/2002. године одласком у пензију.
Важно је истаћи и да је професор Симић више пута биран за декана Богословског факултета. Поменуту службу је обављао часно и одговорно, али посебан допринос професора Симића представља његово ангажовање у целокупном подухвату изградње нове зграде Факултета (1984-1993). Нашавши се на месту секретара Одбора за изградњу и жртвујући научни рад у том периоду успева да упркос многобројним проблемима умногоме допринесе да зграда буде довршена и да под свој кров прими будуће генерације студената и професора до данас.
Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду



