У Господу се упокојио Милован Витезовић (1944-2022)

У Господу је 22. марта 2022. године, уснуо српски писац Милован Витезовић, носилац Ордена Светога Саве другога реда, песник, романописац, есејиста, критичар и афористичар, плодни сценариста. Његова дела доживела су преко две стотине издања, а заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Господ да му подари рајска насеља и покој души! Детаље о испраћају почившег г. Витезовића објавићемо накнадно, а у наставку вас подсећамо на његов животопис.

Милован Витезовић рођен је у Витезовићима код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је дугогодишњи уредник играног програма ТВ Београд и главни уредник уметничког програма РТС, професор филмског и телевизијског сценарија на катедри Драматургије Академије уметности.
За телевизију је писао сценарија за драме „Шешир професора Косте Вујића”, и „Снохватице I и II“; за игране телевизијске серије „Димитрије Туцовић”, „Приповедање Радоја Домановића” и „Вук Караџић”. Писао је сценарија за игране целовечерње ТВ филмове: „Место сусрета Београд” и „Сребро на Одисејевом путу” за европске телевизије ОРФ и ЗДФ.
Добитник је бројних награда, а једно од најзначајнијих и најдражих награда у његовом животу био је Орден Светога Саве другог степена, који је Витезовићу на посебној свечаности у Патријаршији српској у Београду 02. фебруара 2017. године уручио данас блажене успомене Патријарх српски Иринеј у присуству чланова Светог Архијерејског Синода СПЦ. У одлуци Светог Архијерејског Синода наведено је да се високо одликовање СПЦ г. Витезовићу додељује „за показану љубав према Светој Мајци Цркви, као и за вишедеценијски плодоносни рад на пољу српске књижевности и културе, чиме истрајно доприноси очувању духовних и традиционалних вредности српског народа“.
Као спољни уредник за капитална дела Завода за уџбенике и наставна средства, учествовао је у приређивању дела Павла Поповића, Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и девет томова Стојана Новаковића. Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије. Био је председник Удружења књижевника Србије, а његова најпознатија дела су: Шешир професора Косте Вујића, Лајање на звезде, Милена из Кнез Михаилове, Чарапе краља Петра, Симфонија Винавер, Булерлеска у Паризу, Кад је невен био сунце, Госпођица Десанка… Серија „Вук Караџић” донела му је Европску награду за телевизију, а књиге је објављивао на немачком, енглеском, италијанском, словеначком, руском, македонском, грчком, румунском и хебрејском језику.
Извор: Радио „Слово љубве“