Свето јеванђеље Седмице 27. по Духовима за петак 8. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 95. (19,12-28)
12. Рече дакле: „Човек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати. 13. Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: ‘Тргујте док се не вратим.’ 14. А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: ‘Нећемо да он царује над нама.’ 15. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио. 16. И дође први говорећи: ‘Господару, кеса твоја донесе десет кеса.’ 17. И рече му: ‘Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова.’ 18. И дође други говорећи: ‘Господару, кеса твоја донесе пет кеса.’ 19. А он рече и њему: ‘И ти буди над пет градова.’ 20. И трећи дође говорећи: ‘Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу; 21. јер сам се бојао тебе, зато што си човек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сејао, и сабираш где ниси вијао.’ 22. А он му рече: ‘По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сејао, и сабирам гдје нисам вијао. 23. Па зашто ниси дао сребро моје у мењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком?’ 24. И рече присутнима: ‘Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.’ 25. И рекоше му: ‘Господару, он има десет кеса.’ 26. Кажем вам пак: ‘Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има. 27. А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем над њима, доведите амо, и исеците их преда мном.’” 28. И рекавши ово Исус пође напред идући навише у Јерусалим.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Прича о десет кеса сребра изображава читаву историју човечанства до Другог Христовог доласка (Лк.19,12-28). У њој Господ говори да кроз страдања, смрт и Васкрсење иде ка Оцу небеском да прими царство над човечанством, које је Његово очинско наслеђе. Они који остају на земљи, деле се на две стране: на слуге које су се потчиниле Господу кроз послушање у вери, и на оне који, услед свог неверја, нису хтели да га имају за цара и да му служе. Онима који Господу приступају са вером и са готовошћу да му служе, дају се дарови Светога Духа у светим тајнама. То су управо кесе сребра! Сваки верујући их прима ради служења у кругу других верујућих. Када му се покоре сви (вољни) из рода људског, Он ће опет доћи као Онај који је примио царство. Његово прво дело тада ће бити да суди слугама, да види шта је ко стекао датом благодаћу. Затим ће да следи суд и онима који нису хтели да га имају за цара, који нису поверовали, или који су отпали од вере. Запечати те истине у своме уму и не одвајај своју пажњу од њих. Јер, тада ће да се донесе одлука која већ неће моћи да се измени. Бежи од неверја. Међутим, немој ни веровати само празно, већ приноси и плодове вере. Нашавши те верним у малом, Господ ће те и над многим поставити.
чита: јереј Јован Новитовић

Величанствена молитвена свечаност у Храму Светог Александра Невског у Алма Ати

/in , /by

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије борави у братској посети Казахстану. На празник великог руског светитеља Светог Александра Невског, чији је култ изузетно развијен и у српском народу, а који је небески покровитељ Митрополита Александра, храм који му је посвећен у Алма Ати, некадашњој престоници ове земље, био је место великог молитвеног сабрања и пројаве велике љубави Божје која повезује наше народе. Славећи Светог Александра Невског, бранитеља православља на бојном пољу и у црноризачком тиховању, не можемо а да се не сетимо благоверног кнеза Лазара Косовског, Стефана Немање- Симеона Мироточивог, оца Светог Саве Српског, део је благодарног слова Владике Исихија браћи архијерејима и верном народу, који је под њиховим омофорима у Казахстану принео молитве и указао гостољубље браћи из Србије.

Српски народ их препознаје по неустрашивости и заштити православне вере, по мудрости којом су водили државе. Повезује их и то да су имали храброст ратника, а смирење монаха и велику љубав према Богу и својој отаџбини. Данас смо, Високопреосвећени Митрополите Александре, гости и небеског заштитника земље казахстанске Преподобноисповедника и мученика Севастиана Карагандског, као и великог броја новомученика и исповедника вере Христове- рекао је Владика Исихије на руском, уз казашки, службеном језику Казахстана, којег говори, будући да је рођењем и детињством везан за руску престоницу.
У далеку братску земљу, како је истакао ваљевски архипастир, гости из Србије нису дошли сами. Заједно са њима стигао је и благослов Светог Владике Николаја, свесрпског и свеправославног. Попут Светог Севастиана, и Владика Николај рођен је крајем 19., а Господу се преставио средином 20. века. И један и други страдали су и били прогањани од безбожног комунистичког режима, подсетио је Владика Исихије на земаљске усуде двају светионика православне васељене.

Бивали су утамничени и из тамнице проповедали, не заборављајући своју паству. Сведочили су веру у најтежем времену, носили Христа у срцу и преподобномученичким венцем се овенчали. Сада, у Царству небеском, заједно гледају Христа лицем у лице. Њих двојица (Свети Владика Николај и Свети Севастиан) су најбољи представници наших народа и кроз њих се ми у Христу познајемо- поручио је Владика Исихије.
Као видљив знак пријатељства и једнодушности у вери Христовој, Владика Исихије даривао је икону и честицу моштију Светог Владике Николаја Митрополиту Александру. Да, како је рекао, њему и његовој пастви буду на благослов и духовно укрепљење, да потребитима помажу и миришу на небо, уз молитву „да се у незалазни дан Царства небеског заједно са свима светима окупимо око престола Божјег“. Свечани чин уручења моштију уприличен је на свечаном пријему у резиденцији Митрополита Александра. Благодарећи Владици Исихију, духовни отац верних у Казахстану је узвратио даровима- иконом са делићем моштију Светог Николаја Алматинског свештеноисповедника Казахстанског и Преподобноисповедника Севастиана Карадганског. Пригодне дарове Митрополит Александар уручио је и заменику Владике Исихија протонамеснику Филипу Јаковљевићу и секретару ђакону Момчилу Димитријевићу.

Ваљевски крај, наткриљен молитвама новопросијавших светитеља Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина Ћелијског, је благородан. Духовни живот у њему је веома богат, а из њега су потекле бројне знамените личности српске историје, културе и уметности, упознао је Владика Исихије Митрополита Александра и упутио позив да дође и лично понесе благослов овдашњих светиња. Митрополит Александар је заблагодарио и са радошћу обећао да ће узвратити посету.
Jадранка Јанковић

Свето јеванђеље Седмице 27. по Духовима за четвртак 7. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 92. (18,31-34)
31. Узе пак Дванаесторицу и рече им: „Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човечијега. 32. Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га. 33. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће.” 34. А они ништа од тога не схватише и ова реч беше сакривена од њих, и не разумеше шта им се говори.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Господ је ученицима говорио о своме страдању, али они нису ништа разумели: И ова реч беше сакривена од њих (Лк.18,34). Касније су, пак, расуђивали да верујућима не приличи да знају ишта сем Исуса Христа, и то распетога. Док није дошло време, они ништа нису схватали о овој тајни. Пошто је, пак, дошло, они су је схватили и свима је пренели и разјаснили. Тако бива и са свима, и то не само у односу на ову тајну, него и на сваку другу. Непојмљиво у почетку, временом постаје схватљиво. Наиме, зрак светлости улази у свест и разјашњава оно што је раније било тамно. Ко разјашњава? Сам Господ, благодат Духа која живи у верујућима, анђео хранитељ, а никако сам човек. Он је ту пријемник, а не стваралац. При свему томе, нешто остаје несхватљиво читавог живота, и то не само за поједине људе, него и за цело човечанство. Човек је окружен несхватљивостима. Неке му се разјашњавају у току живота, а друге остају за други живот. Тамо ће се схватити. Исто бива чак и са богопросвећеним умовима. Због чега се то не открива сада? Због тога што је једно несхватљиво, те о њему не вреди говорити. Друго се, пак, не говори ради предострожности, тј. зато што би било штетно знати га пре времена. У другом животу ће се много тога разјаснити, па ће се открити други предмети и друге тајне. Створени ум никако не може да избегне недостижне тајне. Ум бунтује против тих уза. Међутим, бунтовао или не, узе тајанствености се неће прекинути. Смири се горди уме под крепку руку Божију и веруј!
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 27. по Духовима за среду 6. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 90. (18,15-17; 26-30)
15. А доношаху му и дечицу да их се дотакне; а кад видеше ученици, забранише им. 16. А Исус дозвавши их рече: „Пустите децу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.” 17. Заиста вам кажем: „Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега.” 26. А они који чуше рекоше: „Па ко се може спасти?” 27. А он рече: „Што је људима немогуће Богу је могуће.” 28. Петар пак рече: „Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.” 29. А он им рече: „Заиста вам кажем: ‘Нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу ради Царства Божијега, 30. који неће примити многоструко у ово време и у долазећем веку живот вечни.’”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега (Лк. 18,17). Како га, пак, примити као дете? Ево како: у простоти, пуним срцем, без премишљања. Разумска анализа је непримењива у области вере. Она може имати места само у ономе што јој претходи. Као што онај који врши анатомски преглед разлаже тело до детаља, али не види живот, тако и разум, ма колико расуђивао, не може да схвати силу вере. Сама вера пружа сагледавања која је у потпуности чине способним да у целости одговара на све потребе наше природе. Она обавезују свест, савест и срце да је прихвате. Они је и прихватају, и прихвативши је, неће више да се одвоје од ње. Исто се дешава са оним ко окуси пријатну и здраву храну: окусивши једном, он зна да је она хранљива и убраја је у ред оних намирница којима се храни. У том убеђењу хемија му не помаже ни пре ни после. Његово убеђење је засновано на личном искуству, које је непосредно. Тако и онај који верује истинитост вере познаје непосредно. Сама вера у њега усељава непоколебиво убеђење да је [реч о истинској] вери. Како после тога да буде још и разумна? Разумност вере се и састоји у томе што се непосредно зна да се ради о вери. Разум само штети ствари, хладећи веру и слабећи живот по вери. И што је најтеже – он се надима и одбија благодат Божију. Тиме доводи до најгорег зла у хришћанском смислу.
чита: јереј Јован Новитовић