Јеванђеље Лука, зачало 87. (17,26-37)
26. И како беше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човечијега: 27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. 28. Слично као што беше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху. 29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све. 30. Тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човечији. 31. У онај Дан ко буде на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај у пољу, нека се не враћа натраг. 32. Сећајте се жене Лотове. 33. Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживеће га. 34. Кажем вам: „У ону ноћ два ће бити на једној постељи, један ће се узети а други оставити; 35. две ће млети заједно, једна ће се узети а друга оставити; 36. два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.” 37. И одговарајући рекоше му: „Где, Господе?” А он им рече: „Где је труп онде ће се и орлови сабрати.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Ако који настоји да сачува живот свој изгубиће га; а који га изгуби, оживеће га (Лк.17,33). Речено треба овако разумети: сачувати живот свој значи жалити себе, а изгубити живот – не жалити себе. При томе треба подразумевати да се говори о путу заповести Господњих или делању у Господу. Спасава се, дакле, онај ко дела Господу, испуњавајући Његове заповести не жалећи себе. Онај, пак, ко жали себе – гине. Ако само станеш да жалиш себе, неизбежно ћеш се показати рушитељем заповести и, према томе, рђавим слугом. Каква је пресуда рђавом слузи? Баците га у таму најкрајњу; тамо ће бити плач и шкргут зуба. Потрудите се да пазите на себе макар у току једног дана, и увидећете да саможаљење смета свим нашим делима, удаљујући спремност да их вршимо. Без труда и напора, међутим, ништа нећеш урадити. Жалећи себе због напора, уклањаћемо се од дела. Постоје дела која, хоћеш-нећеш, мораш учинити. Таква се дела врше неодступно, макар и са трудом. Ту се саможаљење побеђује саможаљењем. Ако не радиш – нећеш ни јести. Пошто дела заповести нису такве врсте, услед саможаљења увек ће бити изостављена. Попуштање рђавим делима се такође врши ради саможаљења. Жао ти је да се одрекнеш онога што ти се прихтело – и, жеља се испуњава. Она је, међутим, или непосредно грешна, или води ка греху. Према томе, онај ко себе жали увек изоставља оно што је потребно, док, са друге стране, себи попушта у ономе што не приличи. Тако долази до тога да постаје неприкладан за било шта. О каквом се спасењу ту још може говорити?
чита: јереј Јован Новитовић
