Архијерејска Литургија на Ваведење у Славковици

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру посвећеном овом празнику у Славковици. Ово је уједно и прва архијерејска Литургија после шест векова. Саслуживало је више свештенослужитеља Епархије ваљевске, а након читања светог јеванђеља Преосвећени је говорио о смислу и величини празника, као и о приликама које су владале у време када је Пресвета Дева ушла у светињу над светињама. Празнујемо њено приношење јерусалимском храму. „На Светој Литургији се узносимо у благословено Царство Пресвете Тројице и причешћујемо се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, сједињујемо се са Њим“, нагласио је Владика, додајући да је Пресвете Дева живела у најприснијој заједници са својим Сином.

Постхумно, орден Светог Владике Николаја је додељен ђакону Драгану Иконићу који се духовно старао о манастиру. У његово име орден је примила супруга, Љиљана Иконић, која се захвалила на одликовању, истакавши да је духовно ђакон Драган са свима на Светој Литургији.

Епископ Исихије је на крају Литургије честитао свима сабранима празник, подсетивши да је Богородица уласком у храм постала светиња над светињама. Преосвећени је додао да почившем оцу Драгану нису биле потребне захвалнице, али орден је начин да Црква препозна своје синове и као оне који треба да нас подстакну да идемо њиховим стопама.

Свето јеванђеље Седмице 27. по Духовима за понедељак 4. децембар лета Господњег 2023.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 54,58 (10,38-42; 11,27-28)
38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за недељу 3. децембар лета Господњег 2023.

Јеванђеље Лука, зачало 66. (12,16-21)
16. Каза им пак причу говорећи: „У једнога богатог човека роди њива. 17. И размишљаше у себи говорећи: ‘Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју?’ 18. И рече: ‘Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; 19. и казаћу души својој: ‘Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.’ 20. А Бог му рече: „Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?” 21. Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Испричавши о богаташу који је намеравао само да једе, пије и весели се, а затим био поражен смрћу, не доживевши насладе које је очекивао, Господ је закључио: Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом (Лк.12,21). Такав удео њих постиже. Они који се богате богозаборавом, мисле само о телесним утехама. Они, пак, који желе да избегну тај горки удео, нека се потруде да не стичу за себе, већ нека се богате само Богом. Сво богатство је од Бога. Уколико га стекнеш, посвети га Богу и проистећи ће свето богатство. Све вишкове дели са онима који имају потребу. Тако ћеш вратити Богу оно што ти је дао. Ко даје бедноме, Богу даје. Онај ко тако троши богатство, истински се богати. Богатећи се добрим делима, он се богати ради Бога, са намером да му угоди; он се богати Богом, привлачећи Његов благослов; он се богати од Бога, који вернога у маломе поставља над многим; он се богати код Бога, а не сам за себе, будући да себе не сматра господарем, него само приставом и рачуновођом, чија се сва брига састоји у томе да намири све који му долазе са потребама. Он се боји да било шта утроши на себе самог, јер сматра да би неисправно употребио имање које му је поверено.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за суботу 2. децембар лета Господњег 2023.

Јеванђеље Лука, зачало 49. (9,57-62)
57. А кад они иђаху путем, рече му неко: „Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш.” 58. А Исус му рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син Човјечији нема где главу склонити.” 59. А другоме рече: „Хајде за мном!” А он рече: „Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свог.” 60. А Исус му рече: „Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.” 61. А и други рече: „Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим.” 62. А Исус му рече: „Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ниједан који је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије (Лк.9,62). Тј. онај ко мисли да се спасе, а осврће се ка оном што је, ради спасења, неопходно напустити – у ствари се не спасава и не иде ка Царству Божијем. Потребно је, међутим, одлучно прекинути са свим што је неспојиво са делом спасења. Они који су мислили о спасењу и сами су свесни тога, али растанак са неким навикама све одлажу за сутра. Изгледа им сувише велика жртва да одједном све напусте. Они би хтели да се од њих одвоје постепено, како другима ништа не би падало у очи. Међутим, та намера се готово увек проигра. Они устројавају спасоносне поретке, а расположења срца остају иста као и раније. У прво време је тај несклад веома упадљив. Међутим, то „сутра“ и обећана промена савести затварају уста. На тај начин, све од „сутра“ до „сутра“, савест се умара да једнако опомиње, и најзад отпочиње са ћутањем. А онда долазе мисли да се може и овако, да је могуће све оставити као што јесте. Та мисао полако јача и најзад се устаљује. Тако се добија лице које је споља исправно, али не и изнутра. То је окречени гроб у очима Божијим. Најгоре је то што је обраћење таквих људи веома тешко, готово колико и оних који су окорели у јавним гресима. А можда и теже… А њима се све чини да то није ништа.
чита: јереј Јован Новитовић