Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за петак 1. децембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 82. (16,15-18;17,1-4)
15. И рече им: „Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом. 16. Закон и Пророци су до Јована; од тада се Царство Божије благовести, и сваки се труди да уђе у њега. 17. А лакше је небу и земљи проћи неголи једној цртици из Закона пропасти. 18. Сваки који отпушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и сваки који се жени распуштеницом, прељубу чини.” 1. А и ученицима својим говораше: „Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе. 2. Боље би му било да му се воденични камен обеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.” 3. Пазите на себе! А ако ти сагреши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му. 4. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: „Кајем се”, опрости му.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе (Лк.17,1). Ради се о томе да не треба живети без опрезности. Треба добро да пазимо да некога не саблазнимо. Разум се надима и ни на кога не гледа. Међутим, унаоколо буди саблазни делом, а још више речју. Саблазан расте и увеличава беду самог саблазнитеља. Он то не осећа и још више шири саблазан. Срећа да се претња Божија за саблазан овде на земљи готово и не испуњава, у очекивању исправљења. Казна је одложена за Будући суд. Тек тада ће саблазнитељи осетити колико је велико зло саблазан. Овде скоро нико и не мисли да ли својим речима и делима саблажњава или не саблажњава оне који га окружују. Два греха, врло велика у очима Божијим, људи готово у потпуности занемарују: саблазан и осуђивање. За саблазнитеља је, по речи Господњој, боље да није жив; онај, пак, који осуђује већ је осуђен. Међутим ни један ни други уопште не не размишљају. Чак не могу ни рећи да су грешни у нечем сличном. Какво нас само ослепљење окружује и како неопрезно ходимо усред смрти!
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за четвртак 30. новембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 80. (16,1-9)
1. А ученицима својим говораше: „Човек неки беше богат и имаше управитеља, а овај би оклеветан код њега, да му расипа имање. 2. И дозвавши га рече му: ‘Шта то чујем за тебе? Положи рачун како си управљао домом, јер више не можеш њиме управљати’. 3. А управитељ дома рече у себи: ‘Шта да радим, јер господар мој одузима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се. 4. Знам шта ћу радити да би ме примили у домове своје кад ми се одузме управљање’. 5. И дозвавши редом дужнике господара своега, рече првоме: ‘Колико ти дугујеш господару мом?’ 6. А он рече: ‘Сто мера уља.’ И рече му: ‘Узми признаницу своју и седи те брзо напиши педесет.’ 7. Потом рече другоме: ‘А ти, колико дугујеш?’ А он рече: ‘Сто врећа пшенице.’ И рече му: ‘Узми признаницу своју и напиши осамдесет.’ 8. И похвали господар неправедног управитеља што вешто учини; јер су синови овога века вештији од синова светлости у своме нараштају.” 9. И ја вама кажем: „Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вечна обиталишта.“

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Прича о изобличеном неправедном управитељу (Лк.16,110). Видиш ли како се он на сваки начин трудио да се извуче из невоље! Када бисмо се само сви ми тако трудили да устројимо себи покојан живот по исходу из овог живота! Међутим, не! Синови овог века мудрији су од синова светлости у своме нараштају. Због чега се управник тако заузео? Због тога што је невоља била близу. Близина несреће пробудила је енергију и довитљивост у домишљању и он је брзо све уредио. А зар ми нисмо близу невоље? Смрт може сваког тренутка да нас задеси, а затим одмах треба положити рачун о управљању домом. Сви то знају, па ипак, готово нико да се макне са места. Какво помрачење! Нико не мисли да ће ускоро умрети, већ претпоставља да ће поживети и други дан. Премда и не одређујемо рок, ипак смо некако уверени да је смрт још негде тамо далеко. Због тога се и невоља види негде далеко. Невоља је удаљена, па се домишљања у вези са њом одлажу за будуће време. Нико не намерава да цео живот остане у неисправности. Међутим, само исправљање се одлаже за други дан. Пошто се, пак, читав живот састоји од садашњице, а не од сутрашњице, брига око припреме за будућност практично изостаје.
чита: јереј Јован Новитовић

Причешће верника на болничком лечењу на претпразништво Ваведења

/in , /by

У Недељу 26. по Духовима јереј Драган Станојевић, свештенослужитељ при Храму Светих лекара Козме и Дамјана у кругу Здравственог центра Ваљево, служио је Свету Литургију, уз саслуживање ђакона Душка Перића, а потом причестио вернике који се налазе на болничком лечењу. Jеванђеље о безумном богаташу (Лк 12, 16- 21) тематски се надовезује на прошлонедељну причу о милостивом Самарјанину (Лк 10, 25- 37) будући да указује на последице живљења у потрошачком друштву. Пренаглашена брига о стицању материјалних добара, присутна код богаташа о коме Господ Христос говори, није и не може бити добра зато што у човеку подстиче на стицање изнова. У томе нема никаквог задовољства, јер нема благодарења Богу на томе и обраћања пажње на другог човека. Свако од нас требало би да се запита да ли довољно благодари Богу, поучио је отац Драган Станојевић.

Детаљније у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Храма Покрова Пресвете Богородице.

Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за среду 29. новембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Јеванђеље Лука, зачало 78. (15,1-10)
1. А приближаваху му се сви цариници и грешници да га чују. 2. А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: „Овај прима грешнике и једе с њима.” 3. А он им каза причу ову говорећи: 4. „Који човек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5. И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се, 6. И дошавши дома, сазове пријатеље и суседе говорећи им: ‘Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изгубљену.’ 7. Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем. 8. Или која жена, имајући десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали светиљку и не помете кућу и не тражи пажљиво док не нађе? 9. И нашавши сазове пријатељице и сусетке, говорећи: ‘Радујте се са мном јер нађох драхму коју изгубих.’ 10. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим због једнога грешника који се каје.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Прича о залуталој овци и изгубљеној драхми (Лк.15,1-10). Како је само велико милосрђе Господње према нама грешнима! Он оставља све исправне и окреће се ка неисправним, како би их исправио. Он их сам тражи. Нашавши их, сам се радује и позива све небо да се радује са Њим. А како Он тражи? Зар Он не зна где смо ми који смо одступили од Њега? Зна и види све! Међутим, када би се читава ствар састојала само у томе да Он узме грешника и принесе ка праведнима, сви грешници би истог тренутка били међу праведнима. Потребно је претходно приволети их на покајање, како би обраћење и враћање ка Богу било слободно. То се, пак, не може учинити заповешћу или било каквом спољашњом наредбом. Господ иште грешника тако што га наводи на покајање. Он све устројава тако да грешник стиче прилику да се уразуми и да види бездан ка коме стреми, те да се врати назад. У том смислу су усмерене све околности живота, сви сусрети са тренуцима горчине и радости, чак и речи и погледи. Унутрашња дејства Божија кроз савест и друга исправна осећања која леже у срцу, никад не престају. Шта се све чини ради обраћења грешника на пут врлине! Па ипак, они и даље остају грешници!.. Непријатељ навлачи мрак на очи и њима се чини да нема проблема, и да ће све проћи. Уколико се и забрину, они говоре: „Сутра ћу прекинути са рђавим“, да би затим и даље остали у истом стању. Тако пролази дан за даном. Равнодушност за спасење све више расте. Још мало и она ће прерасти у окорелост у греху. Да ли ће тада доћи до обраћења? Ко зна?
чита: јереј Јован Новитовић