Јереј Дејан Трипковић: Увек је могуће опростити

/in , , , , /by

Јеванђељски одломак који се чита у Недељу праштања (Мт 6, 14- 21) говори о праштању и  уводи нас у четрдесетодневни Васкршњи пост. Наравно, поред дана поста, да праштамо треба током целе године, јер оно је неодвојиво од хришћанског живота, јер не знамо дан и час када ће Господ доћи, рекао је јереј Дејан Трипковић, парох при Храму Васкрсења Христовог и духовник Казнено- поправног завода Ваљево,  тумачећи ову причу у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. „Праштање је најважније на нашем путу ка Богу, јер Господ Христос, када је учио Своје ученике како да се моле Богу, дао им је молитву „Оче наш“- најсавршенију икада, у којој се моли за опроштај грехова. Пред Свету Литургију и причешће неопходно је да опростимо што смо једни другима сагрешили“, истакао је отац Дејан Трипковић. Увек је могуће опростити, чак и у случајевима када су нечији поступци оставили трауме или, пак, материјалне последице по нечији живот, сматра свештеник Трипковић.  Потребно је да опростимо, али не и да заборавимо, јер нас памћење чува од нечег лошег што би се могло поновити. Дакле, памћење, а не злопамћење, поручио је отац Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Саборном храму и духовник КПЗ Ваљево.

Јереј Далибор Чкојић: Молимо се да будемо с десне стране Господу!

/in , , , /by

Господ прима покајање, а тиме и брише из наше душе сваки грех и сваку прљавштину и то Божје милосрђе нам омогућава да на дан Страшног суда будемо чистих душа и станемо на страни са светлим анђелима, када Господ други пут дође у Својој слави. Господ је дошао и страдао због наших грехова, на нама је да се молимо да будемо са Његове десне стране у часу Страшног суда, објаснио је јереј Далибор Чкојић у свом тумачењу истоименог јеванђељског одломка (Мт 15, 11-32). Разлучивање оваца од јаради, о коме писац јеванђеља говори, симболички је приказ различитих људских природа- овце су мирне и кротке, насупрот јаради, која знају бити тврдоглава и непослушна, објаснио је отац Далибор Чкојић, парох друге петничке парохије.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Ми људи смо Богу највећа вредност

/in , , , /by

„Прича о блудном сину (Лк 15, 11- 32) представља сажето јеванђеље, јер све оно што нам је Господ Христос објавио Својим учењем садржано је у овој причи“, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи овај одломак у емисији „Свеодочења“. Наиме, из ове приче сазнајемо шта је грех, а потом и шта је покајање, шта је љубав Божја, заједница и Царство небеско, а то су основне теме за наше спасење. Зато, истакао је протонамесник Ђурђевић, она може бити „јеванђеље у малом“. Млађи син тражи свој део имања, а то је, метафорички посматрано, одвајање од Бога, од заједнице у којој нас је Бог створио да живимо. Овакав поступак и данас би изазвао чуђење, раздор између оца и сина и између браће. Господ Христос, будући да је увек проповедао у сликама поштујући јеврејску традицију, овим примером то најбоље описује. Отац испуњава жељу, млађи син одлази, проћерда имање и, суочен са пропашћу, враћа се покајан оцу. „Ова слика представља однос човека и Бога. Оца посматрамо као Бога, а сина као човека који упада у грех. Оцу теже пада што син одлази од њега, а не што узима имање. Отац због тога не жали, већ се радује синовљевом повратку и томе што је сачувао оно највредније- самог себе, а то је оцу била највећа вредност“, објаснио је отац Дарко Ђурђевић. Из тога можемо закључити да смо ми сами највеће Божје имање, круна творевине. То смо, указао је протонамесник Ђурђевић, склони да заборавимо. Све што је Бог створио је важно и вредно и о томе је говорио и Свети Владика Николај, подсетио је он. Али, ипак за Бога од нас људи нема ништа драгоценије.

Протонамесник Бранко Чолић: Не смемо унизити достојанство човека!

/in , , , , /by

Прича о митару и фарисеју упознаје нас са припадницима два дијаметрално различита слоја у ондашњем јеврејском друштву. Митар, илити цариник, био је један од оних омражених, слуга окупатора, који су прикупљали порез за њих, а неретко би приграбили и за себе, док је фарисеј припадао ученом и цењеном друштвеном слоју, ревносном у држању Мојсијевог закона. Писац јеванђеља (Лк 18, 10-14) казује о њиховом доласку у храм да се помоле Богу, где је такође приметна њихова различитост. Наиме, указао је протонамесник Бранко Чолић, фарисеј у обраћању Богу истиче како држи до закона, даје десетак од свог иметка и благодари Богу што није као неки људи, док цариник  понизно моли Господа да му се смилује грешном. Ако посматрамо ствари из угла данашњег времена, можемо да приметимо да и они који чине зло, као и они који чине добро, воле да се истичу, не би ли се похвалили пред људима, а и заслужили да их Бог прослави. То, указао је отац Бранко Чолић, значи да им није добро у сопственој кожи. Цариник, пак, долази у храм и почиње да плаче и понизно моли за милост Божју. Он одлази оправдан, а фарисеј не. „Ми не можемо пред Богом себе да хвалимо, да говоримо колико смо добри и бољи у односу на друге и треба да знамо да све добро што имамо јесте Божје. Такође, не смемо дозволити да унизимо достојанство човека као што су многи чинили да би дошли до неког положаја и неке ситне користи, јер човек је икона Божја“, истакао је протонамесник Бранко Чолић у свом тумачењу једне од најпознатијих јеванђељских прича.